Контакт aдреса - Трг слободе 10 23101 Зрењанин - Ел. пошта : kontakt@srednjobanatski.okrug.gov.rs Телефон: 023/530-295, 023/536-593

Одговори на ваша питања 1. СТРАНА

Поштовани суграђани. Ако сте нам писали и поставили питање, на овој страници ћете пронаћи одговор који ће вам, надамо се, помоћи у решавању вашег проблема. Хвала што имате поверења у нас и што заједно доприносимо бољем животу у нашем округу.
СРЕДЊОБАНАТСКИ УПРАВНИ ОКРУГ

ПИТАЊЕ:

Радим као стално запослен у приватном предузећу од 2009 године.
22.о2.2010. године доживео сам тежак мождани удар(шлог)и од тада радим у истом предузећу као особа са инвалидитетом.
Установљен ми је први степен инвалидности,60% телесног оштећења и од тада радим на лакшем радном месту.
Ситуација у којој се налазим је за мене драматична јер ја као инвалид рада не могу да дам отказ у том предузећу нити они мени што за мене није никаква утеха,с обзиром на то да сам инвалид у предузећу нико не обраћа посебну пажњу.
Њихова дуговања у виду личног доходка према мени нису испуњена у целости ни за 2011 и сада касне са исплатом од пар месеци.
Молим вас да ми кажете шта да радим, пошто нисам у стању да издржавам своју породицу и обезбедим нормалну егзистенцију.
Из Министарства за рад и социјална питања сам добио одговор да за све неправилности које се односе на мене се обратим инспекцији рада(вама) или суду.
Пошто сам инвалид првог степена са 60% телесног оштећења нисам у стању да обављам неке послове ван предузећа да бих остварио какву такву егзистенцију.
Стога вас молим да ми кажете шта да радим по питању мог проблема и ако бих да решим помоћу вас или суда свој статус да ли би они мени правили проблеме по питању отказа и друго.
У фирми у којој радим немамо правну службу стога не могу да се обратим никоме за савет, као инвалид рада знам да имам право и на дужи годишњи одмор ни то право немам са ким тамо да договорим,а камоли нешто озбиљније.
Унапред захвалан.

ОДГОВОР:

Контролу исплате зараде запосленима најмање једанпут месечно и то до краја текућег месеца за претходни, врши Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, Инспекторат за рад, путем инспекције рада. Неопходно је да се за заштиту обратите инспекцији рада, уз навођење имена послодавца код кога радите, да би се код истог извршио инспекцијски надзор и предузеле мере уколико се утврди да послодавац није поступио у складу са одредбама Закона о раду. Уколико послодавац није исплатио зараду, послодавцу ће бити наложена њена исплата, с тим да је решење инспектора рада извршна исправа у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу, која се извршава у извршном одељењу надлежног основног суда.
При томе, уколико желите да будете анонимни, можете, али морате идентификовати послодавца код кога радите.

ПИТАЊЕ:

ја пишем у име 130 жена и њихових породица радимо у чарапани односно фабрици осми март нови Кнежевац и добијамо плату у просеку око 15000 динара па сам хтела да питам коме треба да се обратимо у вези тога јер сваки дан гледамо на телевизор како је минимлана исплата 18000 динара и кусур па је наше питање како је могуће да нико ништа не предузима у вези тог питања и како држава односно испекција мисли да ми и наше породице преживљавамо са том платом ?? и одређују се неке ненормално високе норме које је немогуће истерати……

ОДГОВОР:

Исплата зарада запосленима регулисана је Законом о раду („Сл.гласник РС“, бр.24/05, 61/05 и 54/09), над којим надзор врши инспекција рада, сагласно члану 268. наведеног Закона.Сходно наведеном, све док сте у радном односу код послодавца који Вам није исплатио припадајућу зараду, можете се за заштиту обратити месно надлежној инспекцији рада, а уколико више нисте у радном односу код истог, тада се за заштиту наведеног права морате тужбом обратити надлежном основном суду.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
nikolina tosic_nikolina@yahoo.com

ПИТАЊЕ:

Шта конкретно значи прерасподела радног времена. Да ли послодавац има право да приморава радника да ради прековремено а да немора да плати прековремени рад већ за то добија слободан дан.

ОДГОВОР:

Сагласно члану 57. ст.2. Закона о раду („Сл.гласник РС“, бр.24/05, 61/05 и 54/09), прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена
Сагласно ставу 3. истог члана наведеног Закона, у случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.
Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом, а у смислу члана 58. Закона о раду.
Сходно наведеном, могуће је да запослени уколико послодавац изврши прерасподелу радног времена, у једном периоду од шест месеци ради дуже од пуног радног времена, тако да укупно радно време може на недељном нивоу да траје и до 60 часова, с тим да се ти сати рада дужи од пуног радног времена не сматрају прековременим сатима, а да у другом периоду, у истих тих шест месеци, ради краће од пуног радног времена, па и да не ради појединим данима, а у складу са Одлуком о прерасподели радног времена, тако да остварено радно време запосленог у наведеном периоду од 6 месеци у току календарске године, не буде дуже од пуног радног времена (40 часова недељно).

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
nebojsajagodina@open.telekom.rs

ПИТАЊЕ:

Радим у хигијени као спремачица тј. чистим зграде у фирми која се зове Актив Цлеан. У Новом Саду. Пошто радим већ два ипо месеца а нисам пријављена. зграде које газдарица преузима не иду све преко информатике него преко признанице коју плаћа сваки станар. И да ли мора свака зграда да има свој одговарајући алат или се носи из згрде у зграду и да ли мора имати све што је потребно за чишћење. Да ли могу да перем прозоре на згарди која има пет спратова без мердевина тј. да их оперем како знам и умем па и ако паднем то је мој проблем. Кажите ми шта да радим и како можете да ми помогнете. Унапред хвала. Попов Светлана.

ОДГОВОР:

У Вашем писму наводите да радите као спремачица у Новом Саду на пословима спремању зграда, у фирми «Актив Цлеан».С обзиром да Град Нови Сад није на територији Средњобанатског округа,самим тим није у месној надлежности ове инспекције,као и да стамбене зграде нису објекти под санитарним надзором ,упућујемо Вас на друге службе,органе или институције на територији града Нови Сад,којима се можете обратити за Ваше проблеме:
-за рад, а да нисте пријављени као и на безбедност и услове на раду обратите се инспекцији за рад и заштиту на раду која је надлежна за контроле из своје надлежности на територији Јужнобачког округа,у Новом Саду са адресом:
Бул.Михајла Пупина 10/1,Нови Сад,тел.021 421 785,Е-mail novisad.ir@minrzs.sr.gov.yu
-за комуналне проблеме и начин одржавања стамбених зграда, градској управи за инспекцијске послове града Нови Сад,односно одговарајућој инспекцијској служби која контролише спровођење градских одлука(комунална инспекција,комунална полиција,…).

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
SVETLANAPOP79@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Колико квадратних метара канцеларијског простора следује по закону геодетским инжењерима и геометрима, односно колико запослених може да седи у канцеларији од 16м2 по закону. Унапред хвала.

ОДГОВОР:

Правилником о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном месту („Сл.гласник РС“бр.21/2009) чланом 4 Правилника за пројектантске и административне послове регулисана је најмања површина слободног простора која по једном запосленом износи 3 метра квадратна.У слободну површину улази и површина радног стола.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
mila simic <milasimic77@yahoo.com>

ПИТАЊЕ:

Поштовани,
По отказу Уговора о раду поднео сам тужбу Основном суду и истовремено пријаву Инспекцији рада. Другостепеним Решењем Инспектората је поништено Решење о отказу послодавца након чега су донета и три Закључка о враћању запосленог на рад које послодавац није отпоштовао. Инспектор рада је поднео прекршајну пријаву којом је послодавац кажњен са 100.000.дин а одговорно лице са 15.000дин. У међувремену Основни суд је пресудом поништио Решење о отказу послодавца на коју се послодавац жалио Апелационом суду и исход још увек исчекујем.
1. Пошто још увек нисам враћен на посао интересује ме да ли на основу Управног Решења Инспектората и Закључака Инспекције рада могу тужбом тражити надокнаду штете по питању неисплаћених зарада које би остварио да сам враћен на рад од тренутка дејства отказа,
2. Да ли упоште постоји закионити начин да се послодавац натера на поштовање Решења и Закључака Инспекције рада до коначне одлуке суда пошто се сам судски поступак одуговлачи и који су то начини.
Унапред ЗАХВАЛАН

ОДГОВОР:

Решење инспектора рада којим се налаже послодавцу испуњење неновчаних обавеза, извршава се у складу са одредбама члана 264.-270. и члана 276. Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“, бр.33/97 и 31/01 и „Службени гласник РС“, бр.30/10). У поступку извршења Решења инспектора рада прво се доноси Закључак о дозволи извршења, којим се оставља рок од 3 дана за добровољно извршење, те уколико послодавац не изврши предметно Решење, инспектор рада доноси Закључак о изрицању новчане казне, којим се изриче новчана казна у одређеном износу, с тим да се поступак може поновити, све док се не поступи по Решењу инспектора рада, с тим да збир изречених новчаних казни не може износити више од десетоструког износа први пут изречене новчане казне која не може бити већа од 20.000,00 динара. Када се овај поступак оконча, односно закључцима о изрицању новчане казне се изрекне казна у висини десетоструког износа први пут изречене новчане казне, тада се поступак принудног извршења предметног Решења обуставља, те другог начина извршења Решења нема. Што се тиче могућности да се од Суда захтева накнада стажа због изгубљене зараде због неизвршења Решења инспектора рада, она је већ предмет Ваше тужбе на Решење о отказу уговора о раду, којим, захтевате поништавање Решења о отказу уговора о раду и евентуално враћање на рад, сагласно члану 191. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр.24/05, 61/05 и 54/09). Ако Суд донесе правноснажну одлуку којом се утврђује да је запосленом незаконито престао радни однос, поред враћања на рад (уколико запослени то захтева), послодавац је дужан да запосленом исплати и накнаду штете у висини изгубљене зараде и других примања која му припадају по Закону, Општем акту и Уговору о раду и уплати доприносе на обавезно социјално осигурање, а све у складу са чланом 191. ст.2. Закона о раду.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Тодоровић Марјан <marjanvt@yahoo.co.uk>

ПИТАЊЕ:

Поштовани, занима ме ко је надлежан за случај рада нестручног лица у школи на територији општине Вршац, да ли је то Школска Управа у Зрењанину или у Панчеву?унапред захвалан.

ОДГОВОР:

У случају рада нестручног лица у школи на територији општине Вршац надлежна је Просветна инспекција у општини Вршац.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
DEJAN JANKOVIC <nereseno2007@yahoo.com>

ПИТАЊЕ:

Запослен сам на одређено, радим три године без престанка а на свака три месеца ми се продужава уговор. Услед оболења од марта месеца (хемангиоми јетре,тумор на плућима) сада сам на боловању месец дана. Средином новембра имам операцију плућа. Интересује ме да ли из тих разлога могу да добијем отказ уговора о раду?

ОДГОВОР:

Везано за ваше питање да ли можете добити отказ уговора о раду,закљученог на одређено време из разлога што је дошло до привремене спречености за рад услед болести обавештавамо Вас о следећем:Чланом 37.Закона о раду је утврђено да се радни однос заснива на одређено време,тј.трајање уговора о раду је унапред одређено али за случајеве:сезонски послови,рад на одређеном пројекту.повећање посла који траје одређено време или за време трајања тих послова,стим да тако заснован радни однос,са прекидима или без прекида не може трајати дуже од 12 месеци.Под прекидом у смислу овог законског прописа сматра се прекид дужи од 30 радних дана.На основу изнетог,видљиво је да Закон о раду говори о пословима који трају до 12 месеци непрекидно па можемо закључити да сте у року од три године мењали послове,били ангажовани преко 30 радних дана по основу уговора ван радног односа или на неки други начин,чиме се послодавац служи у избегавању да са Вама закључи уговор о раду на неодређено време.Код уговора о раду закљученог на одређено време раскидни услов је време на које је закључен,уколико се поштује Закон о раду.Привремена спреченост за рад због болести запосленог/боловање/по Закону о раду није разлог да се откаже уговор о раду на одређено време.Уколико се то ипак догоди.потребно је да се без одлагања обратите Инспекцији рада.

Oво је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Zeljko Popov zeljkopopov@yahoo.com

ПИТАЊЕ:

Да ли послодавац крши закон о раду (годишњем одмору) ако већ годинама у назад не даје годишњи одмор уз образложење:“ ко не иде на море не може да га користи у летњем периду“?Такође никад не даје решење о годишњем одмору.Не евидентира нити исплаћује накнаде зараде (прековремене сате….)?

ОДГОВОР:

Све горе наведено представља понашање послодавца супротно одредбама Закона о раду („Службени гласник РС“, бр.24/05, 61/05 и 54/09).У одредби члана 68. наведеног Закона је утврђено да запослени има право на годишњи одмор у складу са овим Законом. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити.У одредби члана 75. наведеног Закона је утврђено да решење о коришћењу годишњег одмора се запосленом доставља најкасније 15 дана од датума одређеног за почетак коришћења годишњег одмора. Не поступање послодавца у складу са наведеним обавезама из члана 68. и 75. Закона о раду, представља прекршај, за који је наведеним Законом предвиђена новчана казна од 400.000-600.000 динара за правно лице, од 20.000-40.000 динара за одговорно лице у правном лицу и од 100.000-300.000 динара за предузетника.О периоду коришћење годишњег одмора одлучује послодавац, уз претходну консулатацију запосленог.О исплаћеним зарадама и накнадама зараде послодавац је дужан да запосленом достави обрачун, а у смислу члана 121. Закона о раду.Не поступање послдоавца у складу са чланом 121. Зкаона о раду представља прекршај за који је предвиђена новчана казна од 600.000-1.000.000 динара за правно лице и од 30.000-50.000 динара за одговорно лице у правном лицу, а за предузетника од 300.000-500.000 динара.Обавеза послодавца да исплаћује зараду, односно накнаду зараде једном месечно најкасније до краја текућег месеца за претходни, утврђена је у члану 110. Закона о раду, везано за члан 104. Закона о раду.Понашање послодавца супротно наведеној обавези представља прекршај, за који је наведеним Законом утврђена новчана казна од 800.000-1.000.000 динара за правно лице и од 40.000-50.000 динара за одговорно лице у правном лицу, а за предузетника од 400.000-500.000 динара.Ради заштите свих горе наведених права из радног односа, може се захтевати интервенција инспекције рада.Телефон Одсека инспекције рада у Зрењанину је 023/534-714. Адреса: Зрењанин, Трг Слободе 10, соба број 40.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Željko Popov zeljkopopov@yahoo.com

ПИТАЊЕ:

Послодавац ми већ годинама у назад не да годишњи одмор уз образложење да сам га искористио у данима кад нисмо имали посла.Никад се нисмо договарали о датуму коришћења годишњег и никад ми није дато решење о коришћењу истог,нити је плаћено!Дали постоји могућност накнаде штете,обештећење пријавом инспекцији рада?

ОДГОВОР:

У одредби члана 76.Закона о раду („Сл.гласник РС“бр.24/2005,61/2005 и 54/2009),је утврђено да ако кривицом послодавца запослени не користи годишњи одмор има право на накнаду штете у висини просечне зараде у претходна три месеца утврђена општим актом и уговором о раду.Сходно одредби члана 196. наведеног закона ,сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе.За накнаду штете због неискоришћеног годишњег одмора можете се обратити прво послодавцу,а уколико исти не исплати накнаду штете ,тада се можете обратити надлежном основном суду.Надлежној инспекцији рада се можете обратити(седиште Одсека инспекција рада за Средњобанатски управни округ у Зрењанину,улица Трг Слободе бр.10,соба бр.40 и 41 телефон 023/534 714,радно време од 7-15 сати) која има овлашћење да против послодавца који решењем не одлучи о праву запосленог на коришћење годишњег одмора за календарску 2010 годину,поднесе захтев за покретање прекршајног поступка,али нема овлашћење да послодавцу наложи исплату накнаде штете,већ је то ,како је речено,у надлежности суда.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Željko Popov zeljkopopov@yahoo.com

ПИТАЊЕ:

Марта 2010 почео сам да радим тад је минималац био око 16.200 он од тог минималца плаћа нама пензијско и социјално и остаје око 13.100 за исплату. Да ли то може тако?

ОДГОВОР:

Запослени има право на минималну зараду за стандардни учинак и пуно радно време, односно радно време које се изједначава са пуним радним временом. Уговара се између запосленог и послодавца, уговором о раду у нето износу. Утврђује се по радном часу за период од најмање шест месеци. Обрачунава се и исплаћује у зависности од оствареног стандардног учинка и времена проведеног на раду. Стандарди учинак се мери на основу норматива и стандарда рада, радне дисциплине на пословима на којима запослени ради. Други услов је пуно радно време, односно радно време које се изједначује са пуним радним временом. Ако је запослени остварио стандардни учинак и пун фонд часова рада има право на пун износ минималне зараде. Дакле, висина минималне зараде за месец при стандрадном учинку може варирати у зависности од остварених сати рада (више или мање од могућег фонда сати у месецу) међутим, по сату рада то увек мора бити износ који важи у моменту обрачуна и исплате минималне зараде (у спорном периоду минимална зарада је износила 95,00 дин. по нето радном сату). Доприноси за обавезно социјално осигурање плаћају се на минималну зараду, а ако је нижа од најниже основице, на најнижу основицу у складу са Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање („Сл.гласник РС“, бр.84/04, 61/05, 62/06 и 5/09).

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
dejan zaklinadm@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Када ћете коначно почети да радите свој посао,и да зауставите јавашлук који Вам се дешава пред носом. У питању је фирма АБС Минел фепо, а на жалост таквих је још пуно у овом јадном граду. Били сте пре извесног времена у нашој фирми али то на жалост нас запослених нема ефекта,бар за сад. Питам се као и многи да ли је можда наша фирма, а због познатог нам власника,можда на листи“недодирљивих“.Срдачан поздрав.

ОДГОВОР:

Дана 07.06.2011.г. извршен је инспекцијски надзор у АБС Минел Фепо АД Зрењанин од стране инспекције рада у Зрењанину по службеној дужности, након добијене информације да именовани послодавац не поступа у складу са обавезама утврђеним Законом о раду.Након извршеног инспекцијског надзора, донето је решење у складу са овлашћењима инспекције рада из члана 269. Закона о раду, којим је послодавцу наложено да запосленима исплати припадајућу неисплаћену зараду за месец јануар (један мањи део запослених), фебруар, март и април 2011.године, као и неисплаћене трошкове за доклазак и одлазак са рада, у смислу члана 118. ст.1. тач.1. Закона о раду, за месеце април и мај 2011.године.Такође, инспекција рада предузима и све репресивне мере у односу на именованог послодавца, а у складу са овлашћењима утврђеним Законаом о раду.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
nenad lule972@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Радим у приватној грађевинској фирми на радном месту возач камиона. Пре месец дана директор ми је преко телефона тражио да због недостатка посла превоза када одвезем људе на градилиште ту и останем и да радим на грађевини. Остајао сам на градилишту али сам одбио да радим грађевинске послове, јер сматрам да то није у складу са мојим квалификацијама. Након тога почиње преокрет у односу према мени. Негде 07.05.2011. смо код њега у канцеларији разговарали и тада ми је рекао да је боље да тражим други посао да ми он не би тражио грешке у раду. 10.05.2011. се камион покварио и ја сам уредно пријавио квар. До краја радног времена нико ме није контактирао да ли ће се нешто предузимати у вези поправке. 11.05.2011. револтиран таквим односом према мени нисам отишао на посао .А и раније је пракса била приликом квара камиона да сам аутоматски док се не поправи био на годишњем одмору. Целог тог дана опет ме нико није контактирао у вези камиона. Сутрадан 12.05.2011.отишао сам на посао,назвао дирекцију и питао шта ће се предузети у вези поправке. Касније сам одвезао камион на поправку и речено ми је да сам на годишњем до даљег. Дана 25.05.2011. сам отишао у фирму пошто ми нико ништа није јавио шта се дешава у вези поправке. Тамо ме је сачекало Писмено упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду због недоласка на посао дана 11.05.2011. Писмено упозорење поводом отказа уговора о раду је заведено са датумом 20.05.2011.Која су моја права поводом овога?

ОДГОВОР:

Ваш послодавац је покренуо поступак ради отказа Уговора о раду закљученог са Вама због повреде радне обавезе, односно радне дисциплине, тако што Вам је доставио упозорење на постојање разлога за отказ уговора о раду, у смислу члана 180. Закона о раду („Сл.гласник РС“, бр.24/05, 61/05 и 54/09).Одсуствовање са рада без да је послодавац донео решење којим одобрава Ваше одсуствовање, па и због коришћења годишњег одмора, представља за запосленог велики ризик да му послодавац касније, икао му је евентуално усмено, и одобрио одсуствовање са рада, окарактерише ово одсуство као неоправдано, због чега, запослени може и да добије отказ Уговора о раду.Пошто сте добили упозорење о постојању разлога за отказ уговора о раду, требало би на исти да се изајсните у остављених пет радних дана од дана достављања истог. Упозорење мора бити достављено и синдикалној организацији уколико је образована код послодавца, да би иста на упозорење дала своје мишљење (чл.181.Закона о раду), а уколико послодавац нема образовану синдикалну организацију, ово мишљење је потребно затражити од стране представника запослених, а у смислу члана 16. ст.1. тач.5. Закона о раду.Отказ Уговора о раду послодавац даје запосленом писменим решењем, које сагласно члану 193. Закона о раду мора бити образложено.На наведено решење, запослени има право да у року од 90 дана од дана достављања затражи судску заштиту својих права из радног односа, уколико сматра да су иста повређена.Такође, под условом да је запослени уложио на овакво решење тужбу суду, може се у року од 30 дана од дана обраћања суду, да се обрати и инспекцији рада ради одлагања извршења наведеног решења, до доношења правноснажне одлуке суда, под условом да се утврди да је наведеним решењем очигледно повређено право запосленог, а у смислу члана 271. Закона о раду.За све детаљније информације у вези Вашег постављеног питања можете се обратити Одељењу инспекције рада у Зрењанину, ул.Трг Слободе 10, соба бр.40.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Vlada S. vlada_s@live.com

ПИТАЊЕ:

Да ли мој рођени брат може да ради у мојој услужној радњи без заснивања радног односа, односно као члан породице?Хвала унапред

ОДГОВОР:

У одредби члана 13.став 2. Закона о приватним предузетницима („Сл.гласник РС“,бр 54/89,9/90 и“ Сл.гласник РС“, бр.46/91,53/93,67/93,48/94,53/95,) је прописано да чланови породичног домаћинства оснивача радње могу радити у радњи и без заснивања радног односа.У ставу 3.наведеног члана Закона о приватним предузетницима је прописано да се члановима породичног домаћинства у смислу овог закона,сматрају:брачни друг,деца и родитељи.Сходно наведеном ,рођени брат оснивача радње мора имати заснован радни однос у складу са законом.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Natasa amsterdam24@open.telekom.rs

ПИТАЊЕ:

Да ли са законске стране пшенично брашно, може бити складиштено на палетама у магацин са асфалтним подом.

ОДГОВОР:

Упућујемо Вас на:
Закон о безбедности хране („СЛ.гласник РС“,бр 41/09)
Правилник о условима хигијене хране („Сл.гласник РС“, бр 73/10)
Закон о надзору над прехрамбеним производима биљног порекла („Сл.гласник РС“,бр 25/96)
Правилник о ближим условима за производњу и промет прехрамбених производа биљног порекла („Сл.гласник РС“, бр 50/96)

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
radina radina.trifunovic@maxiprotein.rs

ПИТАЊЕ:

Добар дан. Интересује ме ако је наставник на боловању и плата му буде умањена за одређени износ да ли наставник који га мења има право на плаћен рад за то време док га је мењао.У основној школи у Ченти директорка неће да плаћа прековремени рад учитељима кад морају да раде уместо учитеља који је на боловању.Молим Вас да проверите да ли је и један учитељ био плаћен у вези замене одсутног радника због боловања,у основној школи-Бранко Радичевић–у Ченти.

ОДГОВОР:

Дана 18. и 23.02.2011.године извршен је инспекцијски надзор у ОШ „Бранко Радичевић“ у Ченти у вези обрачуна и исплате додатка на плату у случајевима замене одсутног запосленог.Надзором је утврђено да је закључно са X 2010.године запосленима у овој школи у случајевима када су замењивали одсутног наставника обрачунат и исплаћен додатак на плату на начин како је то прописано у члану 85. ст.2. Правилника о раду ове школе и члану 22. ст.2. Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика. Запосленим наставницима који су замењивали одсутног наставника није обрачунат и исплаћен додатак на плату у случају замене за XI, XII 2010.године и за I 2011.године, те ће инспектор рада у смислу члана 269. Закона о раду донети решење којим ће посодавацу ОШ „Бранко Радичевић“ Чента наложити исплату овог додатка на плату.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
vlada vladahorvat@gmail.com

ПИТАЊЕ:

У продавници „Сторк“ код Бачкатранса у Врбасу,буквално харају мишеви. Случај је пријављиван санитарној у Врбасу али није изазвало никакву реакцију. Треба ли да се неко отрује да би реаговали.Хвала!!!

ОДГОВОР:

Обавештавамо Вас да представку упутите писарници Јужнобачког управног округа са седиштем у Новом Саду а представка би требала бити прослеђена надлежној инспекцији. Врбас територијално припада Јужнобачком округу са седиштем у Новом Саду и месна надлежности је инспекција које припадају Јужнобачком управном округу и које треба да поступају у Вашем случају.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Ђуро Попивода majalukovic4@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Да ли је могуће извршити контролу у фирми ДТ у Земуну дуванска мафија је узела маха. Мој муж ради тамо и мислим ако наставе са таквим притиском на радну снагу да ћемо имати још убистава јер млади људи не могу да раде 20 сати дневно посетите их у децембру да видите како одрађују празнике раде од 08х до 3-4 сата ујутру без икакве надокнаде за тај рад сем голе плате да ли је то нормално.

ОДГОВОР:

Ваш поднесак упућен електронском поштом на интернет адресу Средњобанатског управног округа,упућен је на даљу надлежност Одељењу Инспекције рада,(Седиште: Београд,улица Омладинских бригада број 1) као стварно и месно надлежној инспекцији рада за поступање по истој,дана 03.12 2010 године.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
САЊА spnjpetrovic@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Инспекција рада Добар дан.. Јављам се са проблемом јер ми треба васа помоћ. Зовем се Ференц Шандор крајем август сам отворио у закуп фирму ауто сервис Гавран.
Склопио уговор у ком пише да сам дужан плаћати дажбине до предаје кључева власнику.Такође пише да имам отказни рок 3 месеца,и дао сам 200е као залог да му остане ако не платим рачуне. Незадовољан послом затворио сам фирму 23.10 субота. Дан пре сам власнику вратио кључеве. У суботу сам отишао
по своје ствари власник сервиса је закључао капију и није хтео разговарати. Поставио је уцену ако му дам 10 хиљада он ће ми дати ствари. Треба ми вас савет шта да радим,и какву улогу играју три месеца отказног рока ако је фирма затворена. И хоћу да платим рачуне а како да
повратим мојих 200е назад Унапред Хвала.

ОДГОВОР:

Поводом Вашег писменог обраћања Средњобанатском управном округу у Зрењанину – Одељењу инспекције рада за Средњобанатски управни округ у Зрењанину,обавештавате се да инспекција рада,сагласно одредбама Закона о раду није надлежна за поступање по истом,а из разлога што ова инспекција,сагласно одредби члана 268 наведеног закона,врши надзор над применом овог закона,других прописа о радним односима,општих аката и уговора о раду којима се уређују права,обавезе и одговорности из радних односа.
Ваше постављено питање не односи се на област радних односа запослених код послодавца,већ на решавање имовинско-правних односа,који спадају у надлежност суда.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Шандор Ференц feryzr@gmail.com

ПИТАЊЕ:

Има ли директор права да распоред часова професорима путницима направи без усклађивања са аутобуским превозом,уз понуду алтернативних превоза, типа са млекаџијом,поштанским радницима итд. Или мора да води рачуна о аутобуској линији и превозу који професори користе? Хвала!

ОДГОВОР:

Одредбом члана 118.став 1 тачка 1 .Закона о раду(„Сл.гласник РС“бр 24/05,61/05,и 54/09). утврђено је да запослени има право на накнаду трошкова у складу са општим актом послодавца и уговором о раду,за долазак и одлазак са рада,у висини цене превозне карте у јавном саобраћају.Сходно наведеном претпоставка је да се за ову намену користи јавни превоз ,односно јавни саобраћај.
Пошто се Вашим захтевом тражи мишљење у вези горе постављеног питања.обавештавате се да инспекција рада Средњобанатског управног округа није овлашћена за давање мишљења у вези примене одређених одредби Закона о раду, већ је то сектор за рад у саставу Министарства рада и социјалне политике ,Београд,ул.Немањина бр 22-26,коме се у ту сврху можете обратити.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Kристина miletic@yuvideo.net

ПИТАЊЕ:

Имам проблем, запослен сам а газда неће да нам уплаћује доприносе и неће да нам даје плате преко текућег рачуна и немам здравствено осигурање. Он се прави луд и говори да нема пара а у оквиру његове фирме има три локала. То је утаја пореза и неиспуњење уговора о раду и тражим помоћ од вас,пренећу податке о фирми и газди и колико је запослених оштетио за дуже време али хоћу да останем анониман. Велики број радника је оштећен код њега,једну фирму је затворио другу отворио само променуо име. Треба ми помоћ хитно јер хоћу само оно сто ми следује ништа више,контактирајте ме да ако је могуће разговарамо молим вас

ОДГОВОР:

Потребно је да поднесете писмену пријаву инспекцији рада која се налази у згради Скупштине Општине Зрењанин Трг Слободе бр.10 или да контактирате инспекцију на телефон број 534-714 у циљу решавања Вашег проблема.

Ово је упит електронске поште преко нашег сајта од:
Анонимни грађанин bojan023@gmail.com

Оставите одговор

СРЕДЊОБАНАТСКИ УПРАВНИ ОКРУГ налази се у северно-источном делу Србије одн. источном делу Војводине. Обухвата територију града Зрењанина и општина Сечањ, Житиште, Нови Бечеј и Нова Црња. Седиште управног округа је у Зрењанину.