Kontakt adresa - Trg slobode 10 23101 Zrenjanin - El. pošta : kontakt@srednjobanatski.okrug.gov.rs Telefon: 023/530-295, 023/536-593

Odgovori na vaša pitanja 1. STRANA

Poštovani sugrađani. Ako ste nam pisali i postavili pitanje, na ovoj stranici ćete pronaći odgovor koji će vam, nadamo se, pomoći u rešavanju vašeg problema. Hvala što imate poverenja u nas i što zajedno doprinosimo boljem životu u našem okrugu.
SREDNJOBANATSKI UPRAVNI OKRUG

PITANJE:

Radim kao stalno zaposlen u privatnom preduzeću od 2009 godine.
22.o2.2010. godine doživeo sam težak moždani udar(šlog)i od tada radim u istom preduzeću kao osoba sa invaliditetom.
Ustanovljen mi je prvi stepen invalidnosti,60% telesnog oštećenja i od tada radim na lakšem radnom mestu.
Situacija u kojoj se nalazim je za mene dramatična jer ja kao invalid rada ne mogu da dam otkaz u tom preduzeću niti oni meni što za mene nije nikakva uteha,s obzirom na to da sam invalid u preduzeću niko ne obraća posebnu pažnju.
Njihova dugovanja u vidu ličnog dohodka prema meni nisu ispunjena u celosti ni za 2011 i sada kasne sa isplatom od par meseci.
Molim vas da mi kažete šta da radim, pošto nisam u stanju da izdržavam svoju porodicu i obezbedim normalnu egzistenciju.
Iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja sam dobio odgovor da za sve nepravilnosti koje se odnose na mene se obratim inspekciji rada(vama) ili sudu.
Pošto sam invalid prvog stepena sa 60% telesnog oštećenja nisam u stanju da obavljam neke poslove van preduzeća da bih ostvario kakvu takvu egzistenciju.
Stoga vas molim da mi kažete šta da radim po pitanju mog problema i ako bih da rešim pomoću vas ili suda svoj status da li bi oni meni pravili probleme po pitanju otkaza i drugo.
U firmi u kojoj radim nemamo pravnu službu stoga ne mogu da se obratim nikome za savet, kao invalid rada znam da imam pravo i na duži godišnji odmor ni to pravo nemam sa kim tamo da dogovorim,a kamoli nešto ozbiljnije.
Unapred zahvalan.

ODGOVOR:

Kontrolu isplate zarade zaposlenima najmanje jedanput mesečno i to do kraja tekućeg meseca za prethodni, vrši Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorat za rad, putem inspekcije rada. Neophodno je da se za zaštitu obratite inspekciji rada, uz navođenje imena poslodavca kod koga radite, da bi se kod istog izvršio inspekcijski nadzor i preduzele mere ukoliko se utvrdi da poslodavac nije postupio u skladu sa odredbama Zakona o radu. Ukoliko poslodavac nije isplatio zaradu, poslodavcu će biti naložena njena isplata, s tim da je rešenje inspektora rada izvršna isprava u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koja se izvršava u izvršnom odeljenju nadležnog osnovnog suda.
Pri tome, ukoliko želite da budete anonimni, možete, ali morate identifikovati poslodavca kod koga radite.

PITANJE:

ja pišem u ime 130 žena i njihovih porodica radimo u čarapani odnosno fabrici osmi mart novi Kneževac i dobijamo platu u proseku oko 15000 dinara pa sam htela da pitam kome treba da se obratimo u vezi toga jer svaki dan gledamo na televizor kako je minimlana isplata 18000 dinara i kusur pa je naše pitanje kako je moguće da niko ništa ne preduzima u vezi tog pitanja i kako država odnosno ispekcija misli da mi i naše porodice preživljavamo sa tom platom ?? i određuju se neke nenormalno visoke norme koje je nemoguće isterati……

ODGOVOR:

Isplata zarada zaposlenima regulisana je Zakonom o radu („Sl.glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09), nad kojim nadzor vrši inspekcija rada, saglasno članu 268. navedenog Zakona.Shodno navedenom, sve dok ste u radnom odnosu kod poslodavca koji Vam nije isplatio pripadajuću zaradu, možete se za zaštitu obratiti mesno nadležnoj inspekciji rada, a ukoliko više niste u radnom odnosu kod istog, tada se za zaštitu navedenog prava morate tužbom obratiti nadležnom osnovnom sudu.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
nikolina tosic_nikolina@yahoo.com

PITANJE:

Šta konkretno znači preraspodela radnog vremena. Da li poslodavac ima pravo da primorava radnika da radi prekovremeno a da nemora da plati prekovremeni rad već za to dobija slobodan dan.

ODGOVOR:

Saglasno članu 57. st.2. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09), preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog vremena
Saglasno stavu 3. istog člana navedenog Zakona, u slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom, a u smislu člana 58. Zakona o radu.
Shodno navedenom, moguće je da zaposleni ukoliko poslodavac izvrši preraspodelu radnog vremena, u jednom periodu od šest meseci radi duže od punog radnog vremena, tako da ukupno radno vreme može na nedeljnom nivou da traje i do 60 časova, s tim da se ti sati rada duži od punog radnog vremena ne smatraju prekovremenim satima, a da u drugom periodu, u istih tih šest meseci, radi kraće od punog radnog vremena, pa i da ne radi pojedinim danima, a u skladu sa Odlukom o preraspodeli radnog vremena, tako da ostvareno radno vreme zaposlenog u navedenom periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine, ne bude duže od punog radnog vremena (40 časova nedeljno).

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
nebojsajagodina@open.telekom.rs

PITANJE:

Radim u higijeni kao spremačica tj. čistim zgrade u firmi koja se zove Aktiv Clean. U Novom Sadu. Pošto radim već dva ipo meseca a nisam prijavljena. zgrade koje gazdarica preuzima ne idu sve preko informatike nego preko priznanice koju plaća svaki stanar. I da li mora svaka zgrada da ima svoj odgovarajući alat ili se nosi iz zgrde u zgradu i da li mora imati sve što je potrebno za čišćenje. Da li mogu da perem prozore na zgardi koja ima pet spratova bez merdevina tj. da ih operem kako znam i umem pa i ako padnem to je moj problem. Kažite mi šta da radim i kako možete da mi pomognete. Unapred hvala. Popov Svetlana.

ODGOVOR:

U Vašem pismu navodite da radite kao spremačica u Novom Sadu na poslovima spremanju zgrada, u firmi «Aktiv Clean».S obzirom da Grad Novi Sad nije na teritoriji Srednjobanatskog okruga,samim tim nije u mesnoj nadležnosti ove inspekcije,kao i da stambene zgrade nisu objekti pod sanitarnim nadzorom ,upućujemo Vas na druge službe,organe ili institucije na teritoriji grada Novi Sad,kojima se možete obratiti za Vaše probleme:
-za rad, a da niste prijavljeni kao i na bezbednost i uslove na radu obratite se inspekciji za rad i zaštitu na radu koja je nadležna za kontrole iz svoje nadležnosti na teritoriji Južnobačkog okruga,u Novom Sadu sa adresom:
Bul.Mihajla Pupina 10/1,Novi Sad,tel.021 421 785,E-mail novisad.ir@minrzs.sr.gov.yu
-za komunalne probleme i način održavanja stambenih zgrada, gradskoj upravi za inspekcijske poslove grada Novi Sad,odnosno odgovarajućoj inspekcijskoj službi koja kontroliše sprovođenje gradskih odluka(komunalna inspekcija,komunalna policija,…).

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
SVETLANAPOP79@gmail.com

PITANJE:

Koliko kvadratnih metara kancelarijskog prostora sleduje po zakonu geodetskim inženjerima i geometrima, odnosno koliko zaposlenih može da sedi u kancelariji od 16m2 po zakonu. Unapred hvala.

ODGOVOR:

Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu („Sl.glasnik RS“br.21/2009) članom 4 Pravilnika za projektantske i administrativne poslove regulisana je najmanja površina slobodnog prostora koja po jednom zaposlenom iznosi 3 metra kvadratna.U slobodnu površinu ulazi i površina radnog stola.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
mila simic <milasimic77@yahoo.com>

PITANJE:

Poštovani,
Po otkazu Ugovora o radu podneo sam tužbu Osnovnom sudu i istovremeno prijavu Inspekciji rada. Drugostepenim Rešenjem Inspektorata je poništeno Rešenje o otkazu poslodavca nakon čega su doneta i tri Zaključka o vraćanju zaposlenog na rad koje poslodavac nije otpoštovao. Inspektor rada je podneo prekršajnu prijavu kojom je poslodavac kažnjen sa 100.000.din a odgovorno lice sa 15.000din. U međuvremenu Osnovni sud je presudom poništio Rešenje o otkazu poslodavca na koju se poslodavac žalio Apelacionom sudu i ishod još uvek isčekujem.
1. Pošto još uvek nisam vraćen na posao interesuje me da li na osnovu Upravnog Rešenja Inspektorata i Zaključaka Inspekcije rada mogu tužbom tražiti nadoknadu štete po pitanju neisplaćenih zarada koje bi ostvario da sam vraćen na rad od trenutka dejstva otkaza,
2. Da li upošte postoji zakioniti način da se poslodavac natera na poštovanje Rešenja i Zaključaka Inspekcije rada do konačne odluke suda pošto se sam sudski postupak odugovlači i koji su to načini.
Unapred ZAHVALAN

ODGOVOR:

Rešenje inspektora rada kojim se nalaže poslodavcu ispunjenje nenovčanih obaveza, izvršava se u skladu sa odredbama člana 264.-270. i člana 276. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br.33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, br.30/10). U postupku izvršenja Rešenja inspektora rada prvo se donosi Zaključak o dozvoli izvršenja, kojim se ostavlja rok od 3 dana za dobrovoljno izvršenje, te ukoliko poslodavac ne izvrši predmetno Rešenje, inspektor rada donosi Zaključak o izricanju novčane kazne, kojim se izriče novčana kazna u određenom iznosu, s tim da se postupak može ponoviti, sve dok se ne postupi po Rešenju inspektora rada, s tim da zbir izrečenih novčanih kazni ne može iznositi više od desetostrukog iznosa prvi put izrečene novčane kazne koja ne može biti veća od 20.000,00 dinara. Kada se ovaj postupak okonča, odnosno zaključcima o izricanju novčane kazne se izrekne kazna u visini desetostrukog iznosa prvi put izrečene novčane kazne, tada se postupak prinudnog izvršenja predmetnog Rešenja obustavlja, te drugog načina izvršenja Rešenja nema. Što se tiče mogućnosti da se od Suda zahteva naknada staža zbog izgubljene zarade zbog neizvršenja Rešenja inspektora rada, ona je već predmet Vaše tužbe na Rešenje o otkazu ugovora o radu, kojim, zahtevate poništavanje Rešenja o otkazu ugovora o radu i eventualno vraćanje na rad, saglasno članu 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09). Ako Sud donese pravnosnažnu odluku kojom se utvrđuje da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, pored vraćanja na rad (ukoliko zaposleni to zahteva), poslodavac je dužan da zaposlenom isplati i naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu, Opštem aktu i Ugovoru o radu i uplati doprinose na obavezno socijalno osiguranje, a sve u skladu sa članom 191. st.2. Zakona o radu.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Todorović Marjan <marjanvt@yahoo.co.uk>

PITANJE:

Poštovani, zanima me ko je nadležan za slučaj rada nestručnog lica u školi na teritoriji opštine Vršac, da li je to Školska Uprava u Zrenjaninu ili u Pančevu?unapred zahvalan.

ODGOVOR:

U slučaju rada nestručnog lica u školi na teritoriji opštine Vršac nadležna je Prosvetna inspekcija u opštini Vršac.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
DEJAN JANKOVIC <nereseno2007@yahoo.com>

PITANJE:

Zaposlen sam na određeno, radim tri godine bez prestanka a na svaka tri meseca mi se produžava ugovor. Usled obolenja od marta meseca (hemangiomi jetre,tumor na plućima) sada sam na bolovanju mesec dana. Sredinom novembra imam operaciju pluća. Interesuje me da li iz tih razloga mogu da dobijem otkaz ugovora o radu?

ODGOVOR:

Vezano za vaše pitanje da li možete dobiti otkaz ugovora o radu,zaključenog na određeno vreme iz razloga što je došlo do privremene sprečenosti za rad usled bolesti obaveštavamo Vas o sledećem:Članom 37.Zakona o radu je utvrđeno da se radni odnos zasniva na određeno vreme,tj.trajanje ugovora o radu je unapred određeno ali za slučajeve:sezonski poslovi,rad na određenom projektu.povećanje posla koji traje određeno vreme ili za vreme trajanja tih poslova,stim da tako zasnovan radni odnos,sa prekidima ili bez prekida ne može trajati duže od 12 meseci.Pod prekidom u smislu ovog zakonskog propisa smatra se prekid duži od 30 radnih dana.Na osnovu iznetog,vidljivo je da Zakon o radu govori o poslovima koji traju do 12 meseci neprekidno pa možemo zaključiti da ste u roku od tri godine menjali poslove,bili angažovani preko 30 radnih dana po osnovu ugovora van radnog odnosa ili na neki drugi način,čime se poslodavac služi u izbegavanju da sa Vama zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.Kod ugovora o radu zaključenog na određeno vreme raskidni uslov je vreme na koje je zaključen,ukoliko se poštuje Zakon o radu.Privremena sprečenost za rad zbog bolesti zaposlenog/bolovanje/po Zakonu o radu nije razlog da se otkaže ugovor o radu na određeno vreme.Ukoliko se to ipak dogodi.potrebno je da se bez odlaganja obratite Inspekciji rada.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Zeljko Popov zeljkopopov@yahoo.com

PITANJE:

Da li poslodavac krši zakon o radu (godišnjem odmoru) ako već godinama u nazad ne daje godišnji odmor uz obrazloženje:“ ko ne ide na more ne može da ga koristi u letnjem peridu“?Takođe nikad ne daje rešenje o godišnjem odmoru.Ne evidentira niti isplaćuje naknade zarade (prekovremene sate….)?

ODGOVOR:

Sve gore navedeno predstavlja ponašanje poslodavca suprotno odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09).U odredbi člana 68. navedenog Zakona je utvrđeno da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim Zakonom. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.U odredbi člana 75. navedenog Zakona je utvrđeno da rešenje o korišćenju godišnjeg odmora se zaposlenom dostavlja najkasnije 15 dana od datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Ne postupanje poslodavca u skladu sa navedenim obavezama iz člana 68. i 75. Zakona o radu, predstavlja prekršaj, za koji je navedenim Zakonom predviđena novčana kazna od 400.000-600.000 dinara za pravno lice, od 20.000-40.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 100.000-300.000 dinara za preduzetnika.O periodu korišćenje godišnjeg odmora odlučuje poslodavac, uz prethodnu konsulataciju zaposlenog.O isplaćenim zaradama i naknadama zarade poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun, a u smislu člana 121. Zakona o radu.Ne postupanje posldoavca u skladu sa članom 121. Zkaona o radu predstavlja prekršaj za koji je predviđena novčana kazna od 600.000-1.000.000 dinara za pravno lice i od 30.000-50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, a za preduzetnika od 300.000-500.000 dinara.Obaveza poslodavca da isplaćuje zaradu, odnosno naknadu zarade jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni, utvrđena je u članu 110. Zakona o radu, vezano za član 104. Zakona o radu.Ponašanje poslodavca suprotno navedenoj obavezi predstavlja prekršaj, za koji je navedenim Zakonom utvrđena novčana kazna od 800.000-1.000.000 dinara za pravno lice i od 40.000-50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, a za preduzetnika od 400.000-500.000 dinara.Radi zaštite svih gore navedenih prava iz radnog odnosa, može se zahtevati intervencija inspekcije rada.Telefon Odseka inspekcije rada u Zrenjaninu je 023/534-714. Adresa: Zrenjanin, Trg Slobode 10, soba broj 40.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Željko Popov zeljkopopov@yahoo.com

PITANJE:

Poslodavac mi već godinama u nazad ne da godišnji odmor uz obrazloženje da sam ga iskoristio u danima kad nismo imali posla.Nikad se nismo dogovarali o datumu korišćenja godišnjeg i nikad mi nije dato rešenje o korišćenju istog,niti je plaćeno!Dali postoji mogućnost naknade štete,obeštećenje prijavom inspekciji rada?

ODGOVOR:

U odredbi člana 76.Zakona o radu („Sl.glasnik RS“br.24/2005,61/2005 i 54/2009),je utvrđeno da ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca utvrđena opštim aktom i ugovorom o radu.Shodno odredbi člana 196. navedenog zakona ,sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.Za naknadu štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora možete se obratiti prvo poslodavcu,a ukoliko isti ne isplati naknadu štete ,tada se možete obratiti nadležnom osnovnom sudu.Nadležnoj inspekciji rada se možete obratiti(sedište Odseka inspekcija rada za Srednjobanatski upravni okrug u Zrenjaninu,ulica Trg Slobode br.10,soba br.40 i 41 telefon 023/534 714,radno vreme od 7-15 sati) koja ima ovlašćenje da protiv poslodavca koji rešenjem ne odluči o pravu zaposlenog na korišćenje godišnjeg odmora za kalendarsku 2010 godinu,podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,ali nema ovlašćenje da poslodavcu naloži isplatu naknade štete,već je to ,kako je rečeno,u nadležnosti suda.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Željko Popov zeljkopopov@yahoo.com

PITANJE:

Marta 2010 počeo sam da radim tad je minimalac bio oko 16.200 on od tog minimalca plaća nama penzijsko i socijalno i ostaje oko 13.100 za isplatu. Da li to može tako?

ODGOVOR:

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Ugovara se između zaposlenog i poslodavca, ugovorom o radu u neto iznosu. Utvrđuje se po radnom času za period od najmanje šest meseci. Obračunava se i isplaćuje u zavisnosti od ostvarenog standardnog učinka i vremena provedenog na radu. Standardi učinak se meri na osnovu normativa i standarda rada, radne discipline na poslovima na kojima zaposleni radi. Drugi uslov je puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačuje sa punim radnim vremenom. Ako je zaposleni ostvario standardni učinak i pun fond časova rada ima pravo na pun iznos minimalne zarade. Dakle, visina minimalne zarade za mesec pri standradnom učinku može varirati u zavisnosti od ostvarenih sati rada (više ili manje od mogućeg fonda sati u mesecu) međutim, po satu rada to uvek mora biti iznos koji važi u momentu obračuna i isplate minimalne zarade (u spornom periodu minimalna zarada je iznosila 95,00 din. po neto radnom satu). Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje plaćaju se na minimalnu zaradu, a ako je niža od najniže osnovice, na najnižu osnovicu u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Sl.glasnik RS“, br.84/04, 61/05, 62/06 i 5/09).

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
dejan zaklinadm@gmail.com

PITANJE:

Kada ćete konačno početi da radite svoj posao,i da zaustavite javašluk koji Vam se dešava pred nosom. U pitanju je firma ABS Minel fepo, a na žalost takvih je još puno u ovom jadnom gradu. Bili ste pre izvesnog vremena u našoj firmi ali to na žalost nas zaposlenih nema efekta,bar za sad. Pitam se kao i mnogi da li je možda naša firma, a zbog poznatog nam vlasnika,možda na listi“nedodirljivih“.Srdačan pozdrav.

ODGOVOR:

Dana 07.06.2011.g. izvršen je inspekcijski nadzor u ABS Minel Fepo AD Zrenjanin od strane inspekcije rada u Zrenjaninu po službenoj dužnosti, nakon dobijene informacije da imenovani poslodavac ne postupa u skladu sa obavezama utvrđenim Zakonom o radu.Nakon izvršenog inspekcijskog nadzora, doneto je rešenje u skladu sa ovlašćenjima inspekcije rada iz člana 269. Zakona o radu, kojim je poslodavcu naloženo da zaposlenima isplati pripadajuću neisplaćenu zaradu za mesec januar (jedan manji deo zaposlenih), februar, mart i april 2011.godine, kao i neisplaćene troškove za doklazak i odlazak sa rada, u smislu člana 118. st.1. tač.1. Zakona o radu, za mesece april i maj 2011.godine.Takođe, inspekcija rada preduzima i sve represivne mere u odnosu na imenovanog poslodavca, a u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim Zakonaom o radu.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
nenad lule972@gmail.com

PITANJE:

Radim u privatnoj građevinskoj firmi na radnom mestu vozač kamiona. Pre mesec dana direktor mi je preko telefona tražio da zbog nedostatka posla prevoza kada odvezem ljude na gradilište tu i ostanem i da radim na građevini. Ostajao sam na gradilištu ali sam odbio da radim građevinske poslove, jer smatram da to nije u skladu sa mojim kvalifikacijama. Nakon toga počinje preokret u odnosu prema meni. Negde 07.05.2011. smo kod njega u kancelariji razgovarali i tada mi je rekao da je bolje da tražim drugi posao da mi on ne bi tražio greške u radu. 10.05.2011. se kamion pokvario i ja sam uredno prijavio kvar. Do kraja radnog vremena niko me nije kontaktirao da li će se nešto preduzimati u vezi popravke. 11.05.2011. revoltiran takvim odnosom prema meni nisam otišao na posao .A i ranije je praksa bila prilikom kvara kamiona da sam automatski dok se ne popravi bio na godišnjem odmoru. Celog tog dana opet me niko nije kontaktirao u vezi kamiona. Sutradan 12.05.2011.otišao sam na posao,nazvao direkciju i pitao šta će se preduzeti u vezi popravke. Kasnije sam odvezao kamion na popravku i rečeno mi je da sam na godišnjem do daljeg. Dana 25.05.2011. sam otišao u firmu pošto mi niko ništa nije javio šta se dešava u vezi popravke. Tamo me je sačekalo Pismeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nedolaska na posao dana 11.05.2011. Pismeno upozorenje povodom otkaza ugovora o radu je zavedeno sa datumom 20.05.2011.Koja su moja prava povodom ovoga?

ODGOVOR:

Vaš poslodavac je pokrenuo postupak radi otkaza Ugovora o radu zaključenog sa Vama zbog povrede radne obaveze, odnosno radne discipline, tako što Vam je dostavio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 180. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“, br.24/05, 61/05 i 54/09).Odsustvovanje sa rada bez da je poslodavac doneo rešenje kojim odobrava Vaše odsustvovanje, pa i zbog korišćenja godišnjeg odmora, predstavlja za zaposlenog veliki rizik da mu poslodavac kasnije, ikao mu je eventualno usmeno, i odobrio odsustvovanje sa rada, okarakteriše ovo odsustvo kao neopravdano, zbog čega, zaposleni može i da dobije otkaz Ugovora o radu.Pošto ste dobili upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, trebalo bi na isti da se izajsnite u ostavljenih pet radnih dana od dana dostavljanja istog. Upozorenje mora biti dostavljeno i sindikalnoj organizaciji ukoliko je obrazovana kod poslodavca, da bi ista na upozorenje dala svoje mišljenje (čl.181.Zakona o radu), a ukoliko poslodavac nema obrazovanu sindikalnu organizaciju, ovo mišljenje je potrebno zatražiti od strane predstavnika zaposlenih, a u smislu člana 16. st.1. tač.5. Zakona o radu.Otkaz Ugovora o radu poslodavac daje zaposlenom pismenim rešenjem, koje saglasno članu 193. Zakona o radu mora biti obrazloženo.Na navedeno rešenje, zaposleni ima pravo da u roku od 90 dana od dana dostavljanja zatraži sudsku zaštitu svojih prava iz radnog odnosa, ukoliko smatra da su ista povređena.Takođe, pod uslovom da je zaposleni uložio na ovakvo rešenje tužbu sudu, može se u roku od 30 dana od dana obraćanja sudu, da se obrati i inspekciji rada radi odlaganja izvršenja navedenog rešenja, do donošenja pravnosnažne odluke suda, pod uslovom da se utvrdi da je navedenim rešenjem očigledno povređeno pravo zaposlenog, a u smislu člana 271. Zakona o radu.Za sve detaljnije informacije u vezi Vašeg postavljenog pitanja možete se obratiti Odeljenju inspekcije rada u Zrenjaninu, ul.Trg Slobode 10, soba br.40.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Vlada S. vlada_s@live.com

PITANJE:

Da li moj rođeni brat može da radi u mojoj uslužnoj radnji bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno kao član porodice?Hvala unapred

ODGOVOR:

U odredbi člana 13.stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima („Sl.glasnik RS“,br 54/89,9/90 i“ Sl.glasnik RS“, br.46/91,53/93,67/93,48/94,53/95,) je propisano da članovi porodičnog domaćinstva osnivača radnje mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa.U stavu 3.navedenog člana Zakona o privatnim preduzetnicima je propisano da se članovima porodičnog domaćinstva u smislu ovog zakona,smatraju:bračni drug,deca i roditelji.Shodno navedenom ,rođeni brat osnivača radnje mora imati zasnovan radni odnos u skladu sa zakonom.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Natasa amsterdam24@open.telekom.rs

PITANJE:

Da li sa zakonske strane pšenično brašno, može biti skladišteno na paletama u magacin sa asfaltnim podom.

ODGOVOR:

Upućujemo Vas na:
Zakon o bezbednosti hrane („SL.glasnik RS“,br 41/09)
Pravilnik o uslovima higijene hrane („Sl.glasnik RS“, br 73/10)
Zakon o nadzoru nad prehrambenim proizvodima biljnog porekla („Sl.glasnik RS“,br 25/96)
Pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda biljnog porekla („Sl.glasnik RS“, br 50/96)

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
radina radina.trifunovic@maxiprotein.rs

PITANJE:

Dobar dan. Interesuje me ako je nastavnik na bolovanju i plata mu bude umanjena za određeni iznos da li nastavnik koji ga menja ima pravo na plaćen rad za to vreme dok ga je menjao.U osnovnoj školi u Čenti direktorka neće da plaća prekovremeni rad učiteljima kad moraju da rade umesto učitelja koji je na bolovanju.Molim Vas da proverite da li je i jedan učitelj bio plaćen u vezi zamene odsutnog radnika zbog bolovanja,u osnovnoj školi-Branko Radičević–u Čenti.

ODGOVOR:

Dana 18. i 23.02.2011.godine izvršen je inspekcijski nadzor u OŠ „Branko Radičević“ u Čenti u vezi obračuna i isplate dodatka na platu u slučajevima zamene odsutnog zaposlenog.Nadzorom je utvrđeno da je zaključno sa X 2010.godine zaposlenima u ovoj školi u slučajevima kada su zamenjivali odsutnog nastavnika obračunat i isplaćen dodatak na platu na način kako je to propisano u članu 85. st.2. Pravilnika o radu ove škole i članu 22. st.2. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika. Zaposlenim nastavnicima koji su zamenjivali odsutnog nastavnika nije obračunat i isplaćen dodatak na platu u slučaju zamene za XI, XII 2010.godine i za I 2011.godine, te će inspektor rada u smislu člana 269. Zakona o radu doneti rešenje kojim će posodavacu OŠ „Branko Radičević“ Čenta naložiti isplatu ovog dodatka na platu.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
vlada vladahorvat@gmail.com

PITANJE:

U prodavnici „Stork“ kod Bačkatransa u Vrbasu,bukvalno haraju miševi. Slučaj je prijavljivan sanitarnoj u Vrbasu ali nije izazvalo nikakvu reakciju. Treba li da se neko otruje da bi reagovali.Hvala!!!

ODGOVOR:

Obaveštavamo Vas da predstavku uputite pisarnici Južnobačkog upravnog okruga sa sedištem u Novom Sadu a predstavka bi trebala biti prosleđena nadležnoj inspekciji. Vrbas teritorijalno pripada Južnobačkom okrugu sa sedištem u Novom Sadu i mesna nadležnosti je inspekcija koje pripadaju Južnobačkom upravnom okrugu i koje treba da postupaju u Vašem slučaju.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Đuro Popivoda majalukovic4@gmail.com

PITANJE:

Da li je moguće izvršiti kontrolu u firmi DT u Zemunu duvanska mafija je uzela maha. Moj muž radi tamo i mislim ako nastave sa takvim pritiskom na radnu snagu da ćemo imati još ubistava jer mladi ljudi ne mogu da rade 20 sati dnevno posetite ih u decembru da vidite kako odrađuju praznike rade od 08h do 3-4 sata ujutru bez ikakve nadoknade za taj rad sem gole plate da li je to normalno.

ODGOVOR:

Vaš podnesak upućen elektronskom poštom na internet adresu Srednjobanatskog upravnog okruga,upućen je na dalju nadležnost Odeljenju Inspekcije rada,(Sedište: Beograd,ulica Omladinskih brigada broj 1) kao stvarno i mesno nadležnoj inspekciji rada za postupanje po istoj,dana 03.12 2010 godine.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
SANJA spnjpetrovic@gmail.com

PITANJE:

Inspekcija rada Dobar dan.. Javljam se sa problemom jer mi treba vasa pomoć. Zovem se Ferenc Šandor krajem avgust sam otvorio u zakup firmu auto servis Gavran.
Sklopio ugovor u kom piše da sam dužan plaćati dažbine do predaje ključeva vlasniku.Takođe piše da imam otkazni rok 3 meseca,i dao sam 200e kao zalog da mu ostane ako ne platim račune. Nezadovoljan poslom zatvorio sam firmu 23.10 subota. Dan pre sam vlasniku vratio ključeve. U subotu sam otišao
po svoje stvari vlasnik servisa je zaključao kapiju i nije hteo razgovarati. Postavio je ucenu ako mu dam 10 hiljada on će mi dati stvari. Treba mi vas savet šta da radim,i kakvu ulogu igraju tri meseca otkaznog roka ako je firma zatvorena. I hoću da platim račune a kako da
povratim mojih 200e nazad Unapred Hvala.

ODGOVOR:

Povodom Vašeg pismenog obraćanja Srednjobanatskom upravnom okrugu u Zrenjaninu – Odeljenju inspekcije rada za Srednjobanatski upravni okrug u Zrenjaninu,obaveštavate se da inspekcija rada,saglasno odredbama Zakona o radu nije nadležna za postupanje po istom,a iz razloga što ova inspekcija,saglasno odredbi člana 268 navedenog zakona,vrši nadzor nad primenom ovog zakona,drugih propisa o radnim odnosima,opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava,obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa.
Vaše postavljeno pitanje ne odnosi se na oblast radnih odnosa zaposlenih kod poslodavca,već na rešavanje imovinsko-pravnih odnosa,koji spadaju u nadležnost suda.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Šandor Ferenc feryzr@gmail.com

PITANJE:

Ima li direktor prava da raspored časova profesorima putnicima napravi bez usklađivanja sa autobuskim prevozom,uz ponudu alternativnih prevoza, tipa sa mlekadžijom,poštanskim radnicima itd. Ili mora da vodi računa o autobuskoj liniji i prevozu koji profesori koriste? Hvala!

ODGOVOR:

Odredbom člana 118.stav 1 tačka 1 .Zakona o radu(„Sl.glasnik RS“br 24/05,61/05,i 54/09). utvrđeno je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu,za dolazak i odlazak sa rada,u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.Shodno navedenom pretpostavka je da se za ovu namenu koristi javni prevoz ,odnosno javni saobraćaj.
Pošto se Vašim zahtevom traži mišljenje u vezi gore postavljenog pitanja.obaveštavate se da inspekcija rada Srednjobanatskog upravnog okruga nije ovlašćena za davanje mišljenja u vezi primene određenih odredbi Zakona o radu, već je to sektor za rad u sastavu Ministarstva rada i socijalne politike ,Beograd,ul.Nemanjina br 22-26,kome se u tu svrhu možete obratiti.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Kristina miletic@yuvideo.net

PITANJE:

Imam problem, zaposlen sam a gazda neće da nam uplaćuje doprinose i neće da nam daje plate preko tekućeg računa i nemam zdravstveno osiguranje. On se pravi lud i govori da nema para a u okviru njegove firme ima tri lokala. To je utaja poreza i neispunjenje ugovora o radu i tražim pomoć od vas,preneću podatke o firmi i gazdi i koliko je zaposlenih oštetio za duže vreme ali hoću da ostanem anoniman. Veliki broj radnika je oštećen kod njega,jednu firmu je zatvorio drugu otvorio samo promenuo ime. Treba mi pomoć hitno jer hoću samo ono sto mi sleduje ništa više,kontaktirajte me da ako je moguće razgovaramo molim vas

ODGOVOR:

Potrebno je da podnesete pismenu prijavu inspekciji rada koja se nalazi u zgradi Skupštine Opštine Zrenjanin Trg Slobode br.10 ili da kontaktirate inspekciju na telefon broj 534-714 u cilju rešavanja Vašeg problema.

Ovo je upit elektronske pošte preko našeg sajta od:
Anonimni građanin bojan023@gmail.com

Ostavite odgovor

SREDNJOBANATSKI UPRAVNI OKRUG nalazi se u severno-istočnom delu Srbije odn. istočnom delu Vojvodine. Obuhvata teritoriju grada Zrenjanina i opština Sečanj, Žitište, Novi Bečej i Nova Crnja. Sedište upravnog okruga je u Zrenjaninu.